RAGBI I ZDRAVLJE, TREĆI DEO: Mikrosvet u kontaktnim sportovima

U narednom periodu imaćete prilike da se, sa tekstovima naše doktorke Maje Velinović, bolje upoznate sa definicijama i načinom lečenja različitih povreda u ragbiju. Kako bi povećala svest o bezbednosti u sportu, Maja Velinović će vas detaljno upoznati sa načinima kako da ostanete bezbedni dok igrate ovu plemenitu igru. 

UVODNA REČ AUTORKE:

Dragi moji, evo već treći tekst koji pišem, pa sam dozvolila sebi da vam se neformalno obratim uz dozu prisnosti. Nemojte mi zameriti ni to što u naslovu nisam izdvojila ragbi, jer oboljenja o kojima ću pisati ne biraju sport koji će „trenirati“, bitan im je samo kontakt. S obzirom da je ragbi pun kontaktni sport, naravno da ima prioritet i poseban osvrt u ovom tekstu, jer je šansa da se prenese infekcija veća. Kao što napisah, pun kontakt, duža i veća izloženost predela tela, bez posebne zaštitne opreme osim dresa, koji zna da bude krvav, a i da se pocepa… Osim kožnih oboljenja, tu su i respiratorne, gastrointestinalne, urogenitalne, očne i druge zarazne bolesti. Bilo kako bilo, infektivna pitanja i problemi koji se sreću u ragbiju mogu se javiti i ostalim kontaktnim sportovima te mogu poslužiti kao dobar model razmišljanja i rešavanja tih problema.

Na primer, rvanje je individualni ali takođe pun kontaktni sport, a Nacionalno udruženje sportista koledža (eng. The National Collegiate Athletic Association – NCAA) i Nacionalna federacija udruženja srednjih škola (eng. National Federation of High School Associations – NFHS) su usvojili vodiče za lečenje mnogih kožnih infekcija pre vraćanja rvača u sportske aktivnosti. Ovi vodiči se stalno ažuriraju i dostupni su za javnost na NCCA Sport Science Institute sajtu. I pored postojećih smernica i vodiča u lečenju odgovarajućih stanja, pristup treba da bude individualan za svakog sportistu u smislu trajanja terapije, odabira najboljeg vremena i brzine postizanja rezultata u toku takmičarske sezone, obrazaca rezistencije na antibiotike na lokalnom nivou, kao i faktora vezanih za samog sportistu kao što su potreba za profilaksom, alergije i potencijalni neželjeni efekti lekova.

PODELA ZARAZNIH BOLESTI

Prema vrsti infektivnih agenasa koji izazivaju infekciju, zarazne bolesti delimo načelno na bakterijske, virusne, gljivične i parazitske infekcije. Gljivice i paraziti su za razliku od virusa i bakterija višećelijski mikroorganizmi, neki od njih su vidljivi i golim okom, pa se njime neću baviti u ovom tekstu.

BAKTERIJSKE INFEKCIJE I VIRUSI

Najčešći izazivači bakterijskih bolesti kože i mekih tkiva su sojevi bakterija stafilokoka i streptokoka. Ove bakterije mogu da izazovu čitav niz kožnih promena, latinski rečeno, impetigo, erizipel, celulitis, folikulitis, furunkul, karbunkul, apsces. Nakon uzimanja brisa sa promena uz pozitivan mikrobiološki nalaz uz prateći spisak antibiotika, na koje je bakterija osetljiva, započinje se lečenje. Tretman je lokalan ili sistemski u vidu tableta ili injekcija, što dalje zavisi od ozbiljnosti infekcije i opšteg stanja pacijenta. Na žalost zbog zloupotrebe antibiotika danas imamo bakterijske sojeve rezistentne na postojeće antibiotike. To je jako loše jer kada su nam antibiotici najpotrebniji, a to je kod spašavanja života, oni su beskorisni, a mogu da budu čak i štetni. To se dešava iz razloga što su bakterije evoluirale i adaptirale svoj genetički materijal kako bi opstale postajući rezistentne na „do juče“ osetljive antibiotike. Takva bakterija je na primer, zlatni stafilokok, u svetu medicine poznatiji kao „Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus“- MRSA. Zato antibiotike treba koristiti racionalno, kad treba i kako treba. Što se tiče MRSA u sportu, ona može da se javi, a prenosi se direktnim kontaktom. Kod sportiste kod koga se jednom javi, veća je verovatnoća da će se opet pojaviti. Takođe, osoba može biti bez ikakve kliničke slike a da bude prenosilac. Lečenje se pre svega odnosi na stroge higijenske mere (iznad svega pranje ruku), uz naročiti oprez u kolektivnim sportovima, zatim eventualne hirurške intervencije (incizija, drenaža) uz antibiotsku terapiju prema antibiogramu.

Virusi znaju da budu zlobniji od bakterija jer imaju moć da se ubace u DNK domaćina i preživljavaju koristeći „tuđu“ ćelijsku aparaturu i mehanizme. Što u prevodu znači da kad  jednom uđu u recimo ljudsku ćeliju, i ako uspeju da izmaknu mehanizmima našeg imunog sistema, imaju tendenciju da se insertuju u naš genetski materijal radi sopstvenog preživljavanja, što za posledicu ima određene promene u našem DNK materijalu. Neki su već dokazani dodatni faktori rizika kod pojave određenih karcinoma, kao humani papiloma virus (HPV), a drugi modifikuju imuni sistem koji pokušava da ih eliminiše u pravcu nastanka određenih autoimunih bolesti, kao na primer multipla skleroza, dijabetes tip 1 itd. Naravno nije još uvek dokazana direktna povezanost i uticaj na pojavu ovih bolesti, ali se smatra da su bitan doprinoseći faktor kod njihovog javljanja. Najčešći izazivači virusnih infekcija u kontaktim sportovima su Herpes simplex tip 1 i 2, i najčešći put transmisije je direktan kontakt. Bilo koji deo kože ili sluznice može biti zahvaćen. Promene su u vidu vezikula, a koje se javljaju najčešće posle osam dana od kontakta. Problem kod ovog virusa je njegov rekurentni karakter, ali srećom kao takav kraće traje, sa manjim brojem vezikula. Osim kliničke slike, postoje mikrobiološki i imunološki testovi za potvrdu dijagnoze kao i odgovarajuća antiviralna terapija (aciklovir i dr.). U naročito zarazne virusne infekcije koje se prenose direktnim kontaktom spada i Molluscum contagiosum, čije promene liče na bubuljice.

Lečenje je slično kao i kod herpes simplex virusa. Ukoliko neko ima novonastale kožne promene, a naročito kad se zna za njih, obavezno je prijavljivanje treneru i ostalim licima uključenih u našem slučaju u ragbi, kako bi se sprovele adekvatne mere prevencije. Virusi koji se prenose putem krvi su hepatitis B i C, zatim vrlo nezgodan virus humane imunodeficijencije (HIV). Stoga je jako bitno odnositi se sa oprezom prema krvi, lekari su u obavezi da imaju medicinske rukavice, a sudije da zaustave igru dok se ne reši krvarenje. Za mnoge viruse postoje vakcine koje su u potpunosti izmenile čovečanstvo, kao što su BCG (dobija se po rođenju, protiv tuberkuloze), MMR vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole, vakcina protiv hepatitisa B… a od nedavno i vakcina protiv pomenutog HPV za koji se zna da je faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice.

KORONA VIRUS: INFORMACIJE, PREVENCIJA, PROGNOZE

Koronu virus sam namerno ostavila za kraj. Iz više razloga. Prvo, već je i više nego eksluzivna vest. Drugo, da je bio na početku teksta, bojim se da bi u naletu već dobro akumulirane anksioznosti previše pažnje dali ovom virusu, a zapostavili stare i dobro poznate mikroorganizme koji su i dalje tu, ali bez medijske pratnje. Zatim, u odnosu na pomenute mikrobe, o ovom virusu su znanja još uvek nepotpuna, iako se svakodnevno na planetarnom nivou grupe naučnika i stručnjaka bez prestanka bave njime, uče o njemu i od njega. A ja ne želim da pišem nešto na osnovu pretpostavki i na taj način doprinosim širenju histerije poput ovdašnjih medija i „odgovornih“ lica. Da li je to virus koga je neko pustio iz laboratorije ili nije u ovom trenutku nema neku važnost. On postoji i dobro opstaje uprkos svojoj primitivnoj građi, naselio je Zemlju i ne bira domaćina po boji kože, verskoj opredeljenosti, nacionalnosti, polu, standardu… Pred koronom smo svi isti. Ono što se zna o njemu (SARS-CoV-2 ili COVID-19) jeste da je to novi član u već dobro poznatoj porodici Coronavirusa, da u ovom trenutku još nije pronađena vakcina, kao i da nema specifičnog lečenja.

Najbolja strategija u borbi protiv ovog virusa uključuje kontrolu infektivnih izvora preko mera izolacije, zaštitu osetljivih ljudi, tj. starih i imunokompromitovanih i prekid dalje transmisije zaraze limitiranjem do ukidanja socijalnih kontakta. Rana detekcija zaraženih, njihova izolacija kao i izolacija svih koji su bili u dodiru sa zaraženima. Jedino su se radikalne mere pokazale efikasne u kontrolisanju infekcije u Kini. Iako ima dobar zdravstveni sistem, Italija je u problemu, jer je dozvolila da virus kontroliše njeno zdravstvo preko nesavesnog ponašanja njenih građana. Shvatam da je naš narod zbunjen, ali nema potrebe za tim. Dok naučnici vredno rade bez prestanka, naše je samo da sedimo kod kuće. A to stvarno nije teško.

 

Volela bih da u nekoj laboratoriji naučnici mogu da izmisle nešto što aktivira ljudsku svest sa akcentom na empatiju i osećaj odgovornosti kod ljudi, koja je trenutno prilično zakržljala na globalnom nivou. Mišljenja sam da ju je bilo daleko više u doba variole vere, za koju znamo da je uspešno humano savladana.

 

Dr Maja Velinović

majavelinovic@live.com                                                                                                   

Beograd, mart 2020.

Share Now

Related Post

Leave us a reply