RAGBI I ZDRAVLJE, PRVI DEO: Potres mozga

U narednom periodu imaćete prilike da se, sa tekstovima naše doktorke Maje Velinović, bolje upoznate sa definicijama i načinom lečenja različitih povreda u ragbiju. Kako bi povećala svest o bezbednosti u sportu, Maja Velinović će vas detaljno upoznati sa načinima kako da ostanete bezbedni dok igrate ovu plemenitu igru. 

UVODNA REČ AUTORKE:

Poštovani ljubitelji ragbija, pre započinjanja ozbiljne medicinske teme, želim da vam čestitam praznike i u ovoj Novoj poželim sve najbolje, najpre zdravlje a onda sve po redu kako se kome sviđa. Elem, što se tiče zdravlja, bavljenje sportom je naravno jedan od ključnih faktora u njegovom unapređenju. To je naučno dokazano na više nivoa, a narodski rečeno bavljenje sportom, u našem slučaju ragbijem, ima za posledicu psihičku, fizičku, socijalnu korist, kako pojednica, tako i kolektiva. Međutim, pored svih dobrih stvari, u sportu se dešavaju povrede, te je jedna od mojih želja svima nama „umešanih“ u ragbi da ove godine povećamo svest o povredama, naročito o potresu mozga, kako bi adekvatnim zbrinjavanjem i podrškom uspeli da prevaziđemo prepreke u medicinskom i socijalnom smislu Na kraju krajeva, to predstavlja ragbi, veliku porodicu i podršku. Sportska medicina i nauka o sportu su relativno nove grane u nauci i medicini koje se brzo razvijaju. Tokom poslednjih decenija objavljen je značajan broj naučnih saznanja u tim oblastima.

U svetu su dobro poznati protokoli kod zbrinjavanja velikog broja povreda, a naročito su jasno definisani postupci kod zbrinjavanja potresa mozga. Situacija kod nas nije sjajna jer nemamo definisane zakone i protokole, iako se u svetu odavno primenjuju. Ovako loše stanje nije samo u ragbiju; s obzirom na to da sam i fudbalski lekar, a imala sam i prilike da radim sa vaterpolistima, odgovorno tvrdim da je svuda isto. Sve se svodi na angažman dežurnog medicinskog osoblja i povređenog sportistu. A ne bi trebalo da je tako. Smatram da iako u državi ne postoji nikakav pravilnik ni sistem, dužnost medicinskog osoblja uključenih, u našem slučaju, u ragbi, je da se već poznati dobar sistem implementira uz pomoć trenera, sudija, porodica sportista… Neophodno je dosta truda i rada, edukacije, držanja predavanja svima uključenih u ragbi, kako bi se razvila svest o ozbiljnosti povrede, čiji pravilan oporavak sprečava kasne posledice, koje mogu biti opasne. Zato dobrobit i bezbednost igrača moraju biti imperativ za sve nas u ragbiju.

ŠTA JE POTRES MOZGA? KAKO NASTAJE I KAKO SE ZBRINJAVA?

Jedna od definicija potresa mozga je da on predstavlja složen i prolazan patofiziološki poremećaj moždane funkcije, koji nastaje dejstvom spoljašnje biomehaničke sile. Mehanizam nastanka potresa mozga je izuzetno kompleksan, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne odnose na poremećaj anatomije već fiziologije nervnog tkiva, odnoso dolazi do poremećaja funkcije a ne i arhitekture tkiva. Potres mozga najčešće nastaje nakon direktnog ili indirektnog prenosa sile na glavu što rezultuje brzim nastankom neuroloških poremećaja koji se mogu svrstati u kognitivne, fizičke, bihejvioralne simptome i znakove. Simptome i znakove načelno delimo na rane i kasne. Najčešći rani simptomi su glavobolja i vrtoglavica, potom mučnina i povraćanje, dok se gubitak svesti javlja samo u 10% slučajeva potresa mozga. Nekada se mislilo da je gubitak svesti ekvivalent potresu mozga. To jeste siguran i ozbiljan znak, ali nije ključan za sumnju, odnosno dijagnozu potresa mozga. Od kasnih znakova tu su stalna glavobolja slabijeg intenziteta, pad pažnje i koncentracije, poremećaj pamćenja, loša tolerancija svetlosti, zvukova, poremećaj spavanja…

Godine 2016. grupa autora je u sklopu Svetskog ragbi vodiča (World Rugby guideline) publikovala operativnu definiciju potresa mozga sa preporukom da se evaluacija neurološkog statusa pacijenta vrši tri puta i to: neposredno po povređivanju, posle 3 časa i posle 36 do 48 sati. Naime, odmah po zadobijanju povrede glave ne može se doneti zaključak da potresa mozga nije bilo, te se javlja potreba za reevaluacijom neurološkog statusa zbog boljeg prepoznavanja i dijagnostike potresa mozga. Ovaj trostepeni pristup je uveden s obzirom na prirodu potresa mozga koja je promenljivog karaktera sa prolaznim, nestabilnim znakovima i simptomima koji se mogu razviti kasnije.

U sportskoj medicini je dobro poznato da je potres mozga jedna od najkompleksnijih, a samim tim i najtežih povreda za dijagnozu, procenu i lečenje. Ovo se nadovezuje na činjenicu da ne postoji savršeni dijagnostički alat ili metoda za neposrednu dijagnozu potresa mozga. Zato klinička dijagnoza ostaje zlatni standard. Kao standardna procedura u proceni potresa mozga koristi se SCAT protokol (en. Sport Concussion Assessment Tools). Njegova uloga je da potvrdi kliničku dijagnozu i ne treba ga koristiti kao samostalnu dijagnostičku metodu, kao ni za procenu oporavka igrača i eventualnog povratka na teren. Važno je napomenuti da je njegova primena rezervisana za lekare.

Ukoliko se povreda desi na treningu, gde često lekar nije prisutan, onda je trener taj koji procenjuje i dalje zbrinjava sportistu, uz pomoć Priručnika za prepoznavanje potresa mozga (Concussion Recognition Tool). Ovaj priručnik je dostupan na sajtu World Rugby i slobodan za skidanje bez ikakvih posledica (klikom na sliku, otvara se veća verzija):

Svaka sumnja na potres mozga je i radna dijagnoza. Pored kliničkog, neurološkog pregleda, potrebno je jasno objasniti povređenom igraču šta sve može da očekuje i napomenuti mu da naredna 24 do 36  sati bude pod nečijim nadzorom. Ukoliko se radi o detetu, treba obavestiti roditelje ili staratelje, kako bi u slučaju pogoršanja simptoma ili pojave novih, povređenog igrača vodili u urgentnu službu. Pregled neurohirurga i  CT (skener) glave su osnova dalje dijagnostike, bar u uslovima naše zemlje. Kako se kod potresa mozga ne nalaze morfološke promene, i radi se o poremećaju funkcije moždanog tkiva, na skeneru će obično nalaz biti uredan.

PERIOD OPORAVKA

Nakon obavljene dijagnostike sledi period oporavka. Na četvrtoj internacionalnoj konferenciji za potres mozga u Cirihu 2012. godine usvojen je protokol za povratak u igru (Return to Play Protocol). Povratak u igru posle potresa mozga ili sumnje na potres mozga može da se realizuje posle minimalnog fizičkog odmora, bez simptomatologije uz adekvatno sproveden program postepenog povratka u igru pod lekarskim nadzorom. Sastoji se od 6 faza, svaka treba da traje minimum 24 sata. Prva faza je preporučeni period odmora, sledeće četiri su treninzi bazirani na ograničenoj fizičkoj aktivnosti. Faza 6 je povratak u igru. Važno je istaknuti da deci ispod 19 godina oporavak treba da traje 2 nedelje, a starijima bar nedelju dana.

Prva faza: Inicijalni odmor (fizički i psihički)

-Dozvoljene vežbe: Zabranjeni vožnja i vežbanje. Minimalno vreme ispred ekrana. Razmotriti pauzu ili adaptaciju posla ili studija.

Glavni cilj: oporavak.

Faza 2a: Aktivnosti limitirane simptomima.

Dozvoljene vežbe: Najpre svakodnevne aktivnosti koje ne provociraju simptome. Razmotriti pauzu ili adaptaciju posla ili studija.

Glavni cilj: Povratak normalnim aktivnostima (koliko simptomi dozvoljavaju).

Faza 2b: Lagane aerobne vežbe.

Dozvoljene vežbe: Lagani džoging od 10-15min, plivanje ili vožnja stacionarnog bicikla niskog do srednjeg intenziteta. Zabranjen trening snage. Bez simptoma kroz puna 24h.

Glavni cilj: Povećanje srčane frekvencije.

Treća faza: Vežbe specifične za vrstu sporta.

Dozvoljene vežbe: vežbe trčanja; vežbe u kojima nema fizičkog kontakta glavom.

Glavni cilj: dodavanje pokreta

Četvrta faza: Treniranje veština bez kontakta.

Dozvoljene vežbe: napredovanje treninga ka kompleksnijim veštinama, npr. pas veštine. Može se započeti progresivni trening snage.

Glavni cilj: vežba, koordinacija i kognitivni oporavak. Vraćanje učenju mora da se ostvari pre vraćanja u sport.

Peta faza: Vežbe uz ostvarivanje punog kontakta.

Dozvoljene vežbe: posle medicinskog odobrenja, učestvovanje u normalnim trenažnim aktivnostima.

Glavni cilj: povratak samopouzdanja i ocena funkcionalnih veština od strane trenera.

Šesta faza: Povratak u sport.

Dozvoljene vežbe: normalno igranje utakmice.

 

 

O potresu mozga može da se priča i piše mnogo, mnogo više nego što sam ja napisala ovde. Znam da ima puno teksta koji ne deluje preterano zanimljivo, ali poštujući ove korake možemo da spasimo naše ragbiste. Volela bih da mislite o potresu mozga, jer to bi bio dobar početak za našu ragbi zajednicu.

Dr Maja Velinović

majavelinovic@live.com   

Beograd, januar 2020.                                                                                             

Share Now

Related Post

Leave us a reply